Композитни изолатори{0}}отпорни на загађење

Структура производа и отпорност на загађење су кључни:

Стаклени изолатори користе структуру цилиндричне главе, обезбеђујући уједначену дистрибуцију напона на{0}}компонентама које носе оптерећење. У поређењу са конусном структуром главе традиционалних порцеланских изолатора, која се деценијама користи у Кини, стаклени изолатори су мањи, лакши, јачи и имају супериорне електричне перформансе. Пошто стакло има много већи коефицијент линеарне експанзије од порцелана, његове димензије су много мање од композитних изолационих материјала и лако се повезује са металним оковом и цементом, што резултира добрим подударањем материјала са компонентама које носе оптерећење. У различитим климатским условима није склон опасном стресу и старењу као порцелански и композитни изолатори. Штавише, тешко је решити проблеме квалитета конструкције на композитном интерфејсу у композитним изолаторима.

Међутим, композитни изолатори имају одличну отпорност на загађење и обично не захтевају чишћење. Ово значајно смањује трошкове одржавања линије. Због тога композитни изолатори имају широке перспективе развоја. Док стакло има већу диелектричну константу, што резултира нижим напоном преласка на суву за један стаклени изолатор у поређењу са порцеланским изолатором, његов већи главни капацитет побољшава дистрибуцију површинског напона, чинећи га упоредивим са напоном преласка на порцелански изолатор.